Tu smo na raskrscu korak tezi od nebesa. Ko slepi putnici koje niko i ne ceka. Sad se kaju majevi, snezne zore i nemiri, pitaju zasto smo ih uopste budili. Ne mogu zaspati u toj kuci od snegova, ni vise ljubiti tvoje usne od pelina. Kad kisa prestane tu|i san ces obviti. Na mojim zenama neka druga ce ostati.